Od imigranta do osnivača NASA-e

in Ljudi kao inspiracija by

“Ništa ne čini čoveka tako srećnim kao pošteno uverenje da je dao sve od sebe.“

Sa 5 centi u džepu, Mihajlo Pupin bio je samo jedan od hiljada iseljenika koji su 1874. godine zakoračili na dok Kasl Gardena u Americi a koji, poput njega, nisu govorili ni reč engleskog. Čitavu “ušteđevinu” potrošio je na parče pite sa šljivama, a narednih pet godina radio fizičke poslove i paralelno učio engleski, latinski i grčki kako bi upisao Univerzitet Kolumbija. I dok je smišljao kako će zaraditi za naredni obrok, niko nije mogao da zamisli će baš taj dvadesetogodišnjak – Mihajlo Pupin – uskoro postati jedan od najvećih naučnika u Americi, osnivač prve velike laboratorije, bogat i uspešan, najuspešniji srpski lobista u Sjedinjenim Državama.

Taj mukortrpan put do uspeha on nije video kao nešto strašno. Pupin je smatrao da za mladog čoveka, koji je rešio da sam sebi krči put, nije naročita nesreća to što nema novca – sve dok ima dovoljno snage.

Da je objavio 70 naučnih članaka i patentirao 34 patenta i da je dao veliki doprinos u oblastima višestruke telegrafije, bežične telegrafije i telefonije, rentgenologije i elektrotehnike. mnogi znaju. Ali malo je poznato da je Pupin učestvovao stvaranju velikih institucija u Americi, od kojih je jedna i NASA. Nije toliko poznato i da je slavni naučnik rane školske dane proveo u društvu Uroša Predića, a s ovim slikarom je ostao blizak prijatelj čitavog života. Koliko je držao do umetnosti, pokazuje to što je kupovao značajne slike i nosio ih u SAD, gde ih je brižljivo čuvao dok se u našoj zemlji ne stvore uslovi za čuvanje važnih umetničkih dela, a potom ih vraćao u Srbiju. U Narodnom muzeju u Beogradu još uvek postoji Pupinov umetnički legat, a upravo mu je Predić pomagao da ga stvori. Mihajlo Pupin je prvi Srbin koji je dobio Pulicerovu nagradu, za autobiografiju „S pašnjaka do naučenjaka“. Njom je Amerikancima pokazao svet daleke balkanske zemlje u kojoj je odrastao. Ponosan na svoj zavičaj i poreklo Pupin je svom imenu dodao i nadimak “Idvorski” po mestu u kom se rodio, Idvor u Banatu, a po kojem ga je zapamtila i istorija.

Оставите одговор

Your email address will not be published.

*